أهل السنة والجماعة - Ehlu sunnet vel-džemat

Islamski portal | Džemat-Sabah

Islam - Vjera mira Naslovna ISLAM|TEME Fikh | Propisi BORAVAK ŽENE U MESDŽIDU U STANJU HAJZA

BORAVAK ŽENE U MESDŽIDU U STANJU HAJZA

Share

Učenjaci imaju tri mišljenja oko boravka žene u mesdžidu u stanju hajza[1]:

Prvo mišljenje: zabrana ulaska žene u mesdžid u stanju hajza.

Ovo je stav hanefijskog mezheba, zvanični mezheb malikija i šafija i rivajet od Ahmeda[2]. Dokazuju svoj stav sa ajetom i tri hadisa:

1- Kaže Uzvišeni u prijevodu značenja: "O vjernici, pijani ne prilazite namazu, sve dok ne budete znali šta izgovarate, i kada ste džunubi - osim ako ste putnici - sve dok se ne okupate" (En-Nisa' 43).

Kažu da se u ajetu pod "es-salat" (namaz) misli na mjesta gdje se obavlja namaz, tj. mesdžidi, pa tako ajet znači: 'pijani ne prilazite mesdžidima, ..., i kada ste džunubi – osim u prolazu – sve dok se ne okupate'. Ovaj tefsir ajeta prenešen je u vjerodostojnim rivajetima od grupe tabi'ina: Se'id ibn Musejjiba, Hasana El-Basrija i Ibrahima En-Neha'ija[3].

Takođe ovaj tevsir su odabrali Ibn Džerir, Ibn Kesir i Ševkani i njemu naginje Kurtubi[4]. Pa kažu ajetom je zabranjeno džunubu da boravi u mesdžidu, a i ženi u stanju hajza kijasom (analogojom) na džunupa[5].

Komentar: Ovaj kijas poređenja žene u hajzu sa džunupom je kijas sa razlikom, jer džunup se može okupati za razliku od žene dok je u hajzu, tako je ovaj kijas slab. A što se tiče tefsira ajeta prenešeno je u vjerodostojnoj predaji od Ibn 'Abbasa, radijallahu anhuma, i grupe tabi'ina da je značenje "es-salat" namaz, tj. 'pijani ne prilazite namazu, sve dok ne budete znali šta izgovarate, i kada ste džunubi - osim ako ste putnici - sve dok se ne okupate'[6].


2- "Ne dozvoljavam (ulazak u) mesdžid ženi u stanju hajza i džunubu"[7].

Komentar: U senedu je Džisrete bint Dedžadže, kaže Buharija da u njenim hadisima ima čudnih stvari[8] što znači da je slaba, takođe ona jednom prenosi od Aiše, radijallahu anha, a drugi put od Ummu Selem, radijallahu anha, kao što je kod Ibn Madže (645), a ovo ukazuje na nepouzdanost i nesređenost.

3- Kaže Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, Aiši, radijallahu anha: "Radi sve što radi hadžija osim tavafa"[9].

Komentar: Hadis govori o tavafu i nema veze sa ulaskom žene u mesdžid.

4- "Naredio je da žene koje su u stanju hajza ne budu u musalli (mjestu gdje se klanja bajram-namaz)"[10].

Komentar: Musalla nije mesdžid, cilj zabrane je da ne smetaju onima koji klanjaju jer one ne klanjaju u takvom stanju.


Drugo mišljenje:
dozvola u stanju nužde ili potrebe, a primjer potrebe je prisustvovanje i držanje predavanja i slično.

Između ostalih ovaj stav je izabrao i Ibn Tejmije[11] i ovo je rivajet kod malikija[12], dokaz im je dozvola Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da se ženi crnkinji napravi šator u mesdžidu[13], kažu ova žena je morala imati hajz a nije joj zabranio boravak u mesdžidu.

Komentar: Moguće je da je žena bila stara, tj. u stanju klimaksa.

Treće mišljenje: dozvola boravka pod šartom da se čuva čistoća mesdžida od krvi hajza. Ovo je rivajet od Malika, Šafije, i Ahmeda, El-Muzenija[14], mezheb zahirija i stav Ibn Hazma[15].

Dokaz su im riječi Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, upućene Aiši, radijallahu anha: "Dodaj mi sedžadu iz mesdžida", a ona mu reče: "Ja imam hajz". "Tvoj hajz nije na tvojoj ruci", reče Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem[16].

Takođe kažu da je osnova dozvola a nema vjerodostojnog hadisa kojim je boravljenje zabranjeno.

Radžih (odabrano) mišljenje gledajući na snagu dokaza je treće mišljenje, tj. dozvola boravka u mesdžidu ženi koja ima hajz pod šartom da čuva čistoću mesdžida od krvi hajza, a Allah zna najbolje.



fusnote;

[1]  El-Mevsu'atu el-fikhijje (20/243-244), Temamul-minne, Adil el-'Azzazi (1/109) i Minhatul-'allami fi šerhi bulugil-merami (2/63).

[2]  El-Ihtijar (1/13), Hašijetu Ibn 'Abidin (1/115), Fethul-kadir (1/114), Hašijetud-dusuki (1/173), Nihajetul-muhtadž (1/218), El-Medžmu' (2/160) i El-Mugni (1/140).

[3]  El-Umm (1/70) i El-Evsat (2/108).

[4]  Tefsirut-taberi (8/379), Tefsir ibn Kesir (2/275), Tefsirul-kurtubi (5/207) i Fethul-kadir (1/469).

[5]  El-Mugni (1/200).

[6]  Tefsirut-taberi (8/379).

[7]  Ebu Davud (232) i Ibn Huzejme (1327), hadis su ocijenili slabim Ibn Hazm, Abdulhak Išbili, El-Hattabi, Bejheki i Albani u "Irvail-galil" i "Tamamul-minne", a vjerodostojnim Ibn Huzejme i Ševkani u "Nejlul-evtar" (1/229), a dobrim Ibn Kattan i Zejlei' (Minhatul-'allami fi šerhi bulugil-merami 2/58)

[8]  Et-Tarihul-kebir (2/67).

[9]  Buharija (299) i Muslim (1211).

[10]  Buharija (974) i Muslim (890).

[11]  El-Fetava (26/177).

[12]  Hašijetud-dusuki (1/174).

[13]  Buharija (439).

[14]  Šerhus-sunne, El-Begavi (2/46).

[15]  El-Muhalla (2/250).

[16]  Muslim (298).

Pripremio: mr.Zijad Ljakic

http://www.zijadljakic.com

Items details

Icon for hits displayHits: 2196 clicks
Icon for creation to displayCreated 5 years and 0 months ago at Ponedjeljak, 08 Oktobar 2012 by Vjernik

TCE-Plugin by www.teglo.info